CHALABAN

Origin: (Morocco, Hungary)
Keywords:  gnawa / ganga / hassani / guedra / roots / improv

Petak, 22.06.2018, 22.30 @ Palić (Great terraces / Velika terasa / Vigadó)

Već po dolasku u Mađarsku krajem 90-tih, Said Tišiti (Saïd Tichiti) osniva svoj matični bend Chalaban, koji sa manjim ili većim zastojima funkcioniše već bezmalo dve decenije. Na prvom mestu, oni sviraju tradicionalnu marokansku gnawa muziku, koju su predstavljali i u širem regionu centralne-istočne Evrope.
Album “Gleimim” (2017)
Poklonici njihove muzike, a svakako i šira muzička javnost, nakon osam godina od objavljivanja predhodnog albuma, ima prilike da sluša njihov novi materijal „Gleimim”, koji nosi naziv po lokalnom nadimku Saidovog rodnog grada Guelmima. Iako dugu pauzu u izdavaštvu ovaj vrsni marokanski umetnik objašnjava promenjenim okolnostima na lokalnoj muzičkoj sceni, ne treba smetnuti sa uma da je u međuvremenu on mnogo radio i u okviru sastava Tariqa sa Mihaljem Drešem. Od prvog Chalabana, preko raznih manjih formacija i Tariqe, pa sve do Tišitijevog najnovijeg izdanja, jasno se uočavaju mnoge konstante: snažan uticaj afričkih muzičkih korena, naročito u obrisu gnawa ritmova, predivnog i prirodnog zvuka guembrija – tradicionalnog žičanog instrumenta, neodstupanja od izvornog jezika na kojem Said peva, ali u pojedinim elementima i prisvajanja uticaja muzike panonskog basena, naročito onih njenih delova koji se tiču fuzije tradicionalne muzike i džeza.
Na albumu sviraju, podrazumeva se, i marokanski i mađarski umetnici. Kao gostujući umetnici na koncertima sada već i Saidova deca, iako na klasičnim instrumentima poput violončela i violine. Trajanje albuma od samo 46 minuta vam možda ne daje dovoljno vremena da se u potpunosti prepustite fuziji berberskih, arapskih i u širem kontekstu drugih afričkih uticaja koji dalaze sa severne saharske granice gde je Said odrastao. Kroz prve numere jasno se osete uticaji afro beata, naročito u uvodnoj „Sidna Bilal”, u nekim drugim numerama više ambijent pustinjskog bluza ili ritualne arapske muzike koja vodi transu. Iako su limeni duvački instrumenti u novoj afričkoj muzici još od pojave afro beata postali standard, na novom albumu grupe Chalaban orkestracija je urađena u nešto drugačijem maniru, možda i pod uticajima ranije pomenute mađarske etno-džez scene. Ovo vodi posebno istančanoj i organskoj pozicioniranosti saksofona koji sviraju Janoš Važonji i Peter Jelašić. Tek u poslednjoj numeri said odlučuje da iz lepeze zvukova isključi duvače i električnu gitaru, i za kraj se zadrži samo na instrumentima koji ga direktno vezuju za detinjstvo i rodni grad. Said između ostalog često i ističe, da mu je Gleimim bila prva i poslednja muzička škola.
Na kraju, govorimo o vrlo snažnom, zrelom i zaokruženom albumu koji će vas naterati da ga iznova i iznova preslušavate, upijate i dobijate želju za odlaskom na njihov koncert. Prilika je blizu, jer oni 23. juna nastupaju na Paliću, u okviru 15. Etnofesta.